U pesmi Algorithms koju je nedavno objavio sastav Kasabian, a koju često u poslednje možemo čuti na radiju u autu, autor se pita da li to algoritmi preuzimaju kontrolu. Stih, nad kojim se zaista treba zapitati, jeste tvrdnja kako roboti veruju da imaju dušu. Pesnička slika u kojoj se pesnik zamišlja nad činjenicom da će doći vreme u kojoj roboti potencijalno mogu da osećaju emocije, u mnogome nas stavlja u poziciju da razmislimo mogu li roboti zaista da zamene ljude.
Ne seća se veliki broj ljudi, američkog naučno-fantastičnog filma Westworld iz 1973, ali je stoga istoimena adaptacija u seriju, od ovog lajtmotiva napravila sagu koja takođe razrađuje čuveno pitanje koje već godinama, ako ne i decenijima brine homo sapiensa. Reč je naime o zabavnom parku u koji idu imućniji ljudi, kako bi uživali u Western ambijentu. Sve dok jednog trenutka, AI kauboji ne pomisle da bi upravo oni mogli da se zaljubljuju, sanjaju i na koncu – iskažu bunt protiv onih koji su ih napravili.
RPA – Moćan alat koji unapređuje efikasnost, ali ne zamenjuje ljude
Da li ste ikada čuli za neverovatni koncept koji se krije iza skraćenice RPA – robotski proces automatizacije? U moru tehnoloških čuda i novih otkrića, RPA se ističe kao iznimno koristan alat koji sve više pronalazi svoju primenu u različitim industrijama.
RPA je čitavo sazvežđe mogućnosti koju pruža veštačka inteligencija jer je sposoban da automatizira zadatke i učini ih bržima i efikasnijima.
Uprkos opravdanim strahovima da će veštačka inteligencija oduzeti čoveku njegovu kreativnost, istina je da naša ljudska mašta, intuitivnost i sposobnost donošenja odluka temeljenih na moralnim vrednostima još uvek ostaju nedostupne robotima. U toj čudesnoj simbiozi između čoveka i tehnologije leži prava snaga – RPA je samo jedan delić slagalice koja nas nadahnjuje da dosegnemo nove visine.
Zamislite trenutak: robot izvodi zadatke s neverovatnom preciznošću i brzinom, čineći radne procese glatkima i efikasnima. No, sve te sposobnosti, te inovacije, proizlaze iz naših umova. Kao tvorci, mi smo ti koji stvaramo robote i osmišljavamo njihove zadatke. Oni su poput produžetka naših ruku, alati koje koristimo kako bismo unapredili svoje sposobnosti i poboljšali naš rad.
Ne možemo zanemariti činjenicu da je veštačka inteligencija samo jedan deo mnogo većeg mozaika. Naša ljudska mašta, sposobnost sanjarenja, sposobnost izražavanja emocija i donošenja odluka koje proizlaze iz našeg morala – to je ono što nas čini jedinstvenima. To je ono što čini naše umetničko stvaranje, naše izume i naše vizije tako neverovatnim.
Suživot sa AI – parnerstvo a ne distopija
U magičnom svetu poslovnih mogućnosti, RPA tehnologija ističe se kao čarobni štapić koji pretvara dosadne, repetitivne zadatke u procvat mašte i kreativnosti. Zamislite samo kako bi vaša kompanija mogla blistati kada bi automatizovala procese koji predstavljaju dosadne zadatke zaposlenima.
Kroz RPA, tim može osloboditi svoju kreativnost i uploviti u novo doba inovacije. U oblasti finansija, na primer, RPA može postati finansijski čarobnjak koji pruža tačnost i briznu pri obradi tranrakcija, bez monotonih zadataka. Kada je reč o ljudskim resursima (gle apsurda!) RPA može postati neprikosnoven u procesu regrutovanja, filtrirajući podatke. U oblasti logistike RPA se može baviti praćenjem i upravljanjem inventarom, automatizacijom procesa otpreme i praćenjem transporta, čineći logistički lanac bez greške.
Digitalni asistenti sve su češći, a odgovor na naše pitanje zapravo leži u drugoj reči ove sintagme – asistent. Ne vladar.
Iako neki možda maštaju o distopijskoj budućnosti u kojoj roboti vladaju nad ljudima, istina je da je suživot sa veštačkom inteligencijom i robotima zapravo pitanje partnerstva. Ljudi i roboti su međusobno zavisni i mogu zajedno raditi na ostvarenju bolje budućnosti. Ljudska kreativnost, etičnost i intuitivnost mogu upotpuniti tehničku moć robota, stvarajući tako harmoničnu simbiozu.
Robotska logika i ljudska intuicija
U zaključku, dok je pesma “Algorithms” benda Kasabian izvor inspiracije i postavlja zanimljiva pitanja o uticaju algoritama, važno je razumeti da RPA i robotika nisu zamena za ljude. Emocije, kreativnost i moralni principi ostaju temeljni elementi ljudske egzistencije koji se ne mogu lako reprodukovati u svetu algoritama. Umesto da se brinemo o preuzimanju kontrole od strane robotike, trebamo se fokusirati na izgradnju partnerstva između ljudi i veštačke inteligencije, što nam može doneti brojne prednosti i mogućnosti za bolju budućnost.
Na kraju, krajeva, iako roboti možda nemaju dušu, nije isključeno da utiču na ljudsku emociju. Tome u prilog može da posvedoči činjenica da će Bitlsi, makar oni koji su preostali, uspeti da pomoći AI tehnologije, iz demo snimka razdvoje glas i melodiju Džona Lenona, i objave poslednju pesmu koju su Bitlsi napravili. Nije li to pravi početak suživota, i uzajamnog života veštačke inteligencije i ljudi. Makar kad je čovekova perspektiva u pitanju.
