Sposobnost mašina da obavljaju zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju, u najkraće predstavlja veštačku inteligenciju. Ova oblast može podrazumevati učenje, rasuđivanje, rešavanje problema, razumevanje jezika i kao najvažnije – prepoznavanje obrazaca. Poslednjih decenija, AI je doživela rapidan rast, a zahvaljujući paralelnim razvojima tehnologije i velikim količinama podataka dostupnih za analizu, danas se AI može koristiti u beskrajne svrhe.
Kada govorimo o globalnoj primeni, koncept AI se razvija u zdravstvu, personalizovanoj medicini, u finansijama, smart zgradama ili čak čitavim gradovima, u saobraćaju, u svrhe energetske efikasnosti i još mnogo toga. Transformaciji industrije i svakodnevnog života prisustvujemo i mi, a koraci koje prave kompanije u regionu, jesu manji, ali svakako ne mnogo zaostajući u odnosu na tehnološki razvijenija područja. Balkanski region, kako ćemo u ovom blogu nazivati region koji osim zemalja ex YU uključuje i još neke okolne države, takođe beleži rast u primeni veštačke inteligencije. Fokusiraćemo se na konkretne primere i uspešne priče kada je reč o inovacijama koje pokazuju kako AI unapređuje različite aspekte društva na Balkanu.
Svest o zdravlju raste
Iako se prosečni životni vek na Balkanu, prema statistikama, kotira niže nego u zemljama EU, deluje da su ljudi postali svesniji bitnosti prevencije. U Srbiji, istraživači na Institutu za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije (IVI) koriste AI za razvoj naprednih dijagnostičkih alata i planova lečenja, što ima za cilj poboljšanje zdravstvene zaštite i ishoda pacijenata širom regiona. Ove inovacije obuhvataju korišćenje algoritama mašinskog učenja za analizu medicinskih podataka, što omogućava bržu i precizniju dijagnostiku bolesti. Uz pomoć AI tehnologija, moguće je rano otkrivanje karcinoma kroz analizu medicinskih slika, čime se povećavaju šanse za uspešno lečenje. Pored toga, AI pomaže u personalizaciji terapija, prilagođavajući planove lečenja specifičnim potrebama svakog pacijenta na osnovu njihovih jedinstvenih medicinskih podataka. Ovakav pristup, bez sumnje, smanjuje troškove zdravstvene zaštite tako što se izbegavaju skupi testovi i tretmani.
Instituti kao što je IVI su ključni u ovim naporima, pružajući neophodna istraživanja i razvoj za implementaciju AI u svakodnevnu medicinsku praksu.
Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporci
UNESCO je pokrenuo niz projekata u Bosni i Hercegovini s ciljem integracije veštačke inteligencije (AI) u obrazovanje, pružajući radionice i vebinare za obuku nastavnika o efikasnoj upotrebi AI u učionicama. Ova inicijativa naglašava važnost medijske i informacione pismenosti, kao i osiguravanje humanocentričnog pristupa AI u obrazovanju. Kroz ove programe, nastavnici stiču veštine potrebne za korišćenje AI alata koji mogu unaprediti obrazovni proces, kao što su personalizovani pristupi učenju i automatska procena učeničkih postignuća. Projekti takođe pomažu nastavnicima da razviju kritičko razmišljanje o etičkim implikacijama AI i kako da koriste ove tehnologije na odgovoran način. Ovi napori doprinose stvaranju obrazovnog okruženja koje je prilagođeno digitalnoj eri i spremno da odgovori na izazove modernog društva.
Kreiranje politika i programa namenjenih i nastavnicima i učenicima za etičku upotrebu veštačke inteligencije bio bi pravi odgovor na ovaj novi digitalni izazov u našem obrazovnom sistemu.
Anđela Pepić, docentkinja, Univerzitet u Banja Luci
Muke po južnjacima
Ko je u ranije vreme putovao vozom po južnoj Srbiji, ili od južne Srbije ka prestonici, zna koliko je čekao kada voz isklizne iz šina prevrne se cisterna sa gasom, ili jednostavno presedi u kupeu satima, vozeći se 20 km/h.
Fakultet mašinskog inženjerstva na Univerzitetu u Nišu razvio je Autonomni sistem za vizuelnu inspekciju podvozja vozova (ATUVIS). Ovaj robot, vođen veštačkom inteligencijom, dizajniran je da inspektuje podvozja vozova, smanjujući tako vreme zastoja i povećavajući sigurnost. Tradicionalno, inspekcije podvozja zahtevaju da se vozovi povuku iz upotrebe na nekoliko dana, što može izazvati značajne poremećaje u voznom redu i gubitke prihoda.
ATUVIS koristi napredne kamere i algoritme mašinskog učenja za detaljno ispitivanje podvozja vozova dok su oni još uvek u funkciji, čime se smanjuje potreba za fizičkim pregledom od strane ljudi. Sistem automatski generiše izveštaje o stanju podvozja, identifikujući potencijalne probleme pre nego što postanu ozbiljni. Ovaj pristup ne samo da poboljšava efikasnost održavanja, već i značajno doprinosi sigurnosti putnika.
Razvoj ATUVIS-a je bio moguć zahvaljujući značajnoj podršci iz EU programa Proof of Concept (PoC), koji je pružio sredstva za istraživanje i razvoj ove tehnologije. Projekat je obuhvatio sve faze od prototipa do tržišta, uključujući verifikaciju tehničke izvodljivosti, zaštitu patenata i definisanje poslovnog modela.
Osloboditi se ponavljajućih i zamornih zadataka
Jedino ukoliko ste prvi put kod nas na blogu pročitaćete nešto o našem rešenju za Robotsku Automatizaciju Procesa iliti RPA. RPA je brzorastuća tehnologija koja revolucioniše način na koji posluju preduzeća. Kako se to postiže? Naš softver automatizuje rutinske zadatke koji se ponavljaju – oslobađajući zaposlene da se fokusiraju na strateški i kreativniji rad. Kao rezultat toga kompanije dobijaju veću efikasnost svojih zaposlenih, potpuno odsustvo greške u radu, smanjenje troškova i naravno povećavano zadovoljstvo vaših partnera i klijenata.
M&I Systems Group je jedna od kompanija koja unazad nekoliko godina aktivno koristi prednosti veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) kako bi svojim klijentima donela rešenje za zamorne i ponavljajuće poslove, koji sasvim sigurno moraju biti odrađeni, ali mnogo brže i efikasnije nego ranije.
Neki od internih procesa kompanije, poput unosa i obrade faktura unutar Beyond ERP sistema, obrade podataka zaposlenih u Beyond HR modulu, i Integracije timesheet-ova automatizovani su uz pomoć RPA tehnologije.
Priče iz hrvatske poljoprivrede
Zanimljiva storija dolazi iz Hrvatske, koja primenjuje rešenja zasnovana na AI za optimizaciju poljoprivrednih praksi, od predviđanja vremenskih obrazaca do automatizacije sistema za navodnjavanje. Ove tehnologije značajno doprinose poboljšanju prinosa useva i održivosti u regionu. Korišćenje AI omogućava poljoprivrednicima da preciznije planiraju aktivnosti, smanjujući tako rizike povezane sa promenljivim vremenskim uslovima i drugim nepredviđenim faktorima.
AI algoritmi analiziraju velike količine podataka iz različitih izvora, uključujući satelitske snimke, meteorološke podatke i istorijske zapise.
Na osnovu ovih analiza, AI može precizno predvideti vremenske uslove, pomažući poljoprivrednicima da odrede najbolji trenutak za setvu, žetvu i druge ključne aktivnosti. Na primer, ukoliko se predviđa sušni period, poljoprivrednici mogu unapred pripremiti strategije za očuvanje vlage u zemljištu. O tome kako AI i poljoprivreda idu ruku pod ruku, već smo pisali.
Korišćenjem senzora za vlažnost tla i AI tehnologija, moguće je automatizovati sisteme za navodnjavanje kako bi se optimizovala upotreba vode. AI sistem prati nivoe vlage u zemljištu i na osnovu toga automatski prilagođava količinu vode koja se koristi za navodnjavanje. Ovaj pristup ne samo da štedi vodu, već i osigurava da biljke dobijaju optimalnu količinu vode, što rezultira zdravijim i produktivnijim usevima.
Kompanija Agrivi, jedna je od uspešnijih komšijskih primera za spoj tradicionalnog i modernog.
Pametni gradovi
Nije neka tajna da je Slovenija, od svih ex jugoslovenskih država, još dok je bila članica Jugoslavije, bila najnaprednija. Zbog toga ne čudi to što je u konceptima Smart gradova, prilično odmakla.
Pametni grad je urbana oblast koja koristi različite tipove elektronskih uređaja i IoT senzora za prikupljanje podataka i korišćenje uvida dobijenih iz tih podataka za efikasno upravljanje resursima, uslugama i imovinom grada.
Pametni gradovi u Sloveniji, poput Ljubljane i Maribora, koriste veštačku inteligenciju (AI) za unapređenje različitih aspekata urbanog života, uključujući upravljanje saobraćajem, energetsku efikasnost i javnu sigurnost. Ove inicijative imaju za cilj stvaranje održivijih i ugodnijih urbanih sredina.
AI se koristi za analizu i optimizaciju saobraćajnih tokova, što uključuje implementaciju pametnih semafora koji mogu prilagođavati vreme svetlosnih signala u realnom vremenu na osnovu trenutnih saobraćajnih uslova. Na primer, u Ljubljani se koristi AI za smanjenje zagušenja saobraćaja i poboljšanje protoka, čime se smanjuju emisije štetnih gasova i poboljšava kvalitet vazduha.
U Mariboru i drugim slovenačkim gradovima, AI se koristi za unapređenje sigurnosti kroz analizu video nadzora i prepoznavanje obrazaca ponašanja koji mogu ukazivati na potencijalne kriminalne aktivnosti. Ovi sistemi mogu automatski detektovati sumnjive aktivnosti i obavestiti nadležne službe, što omogućava bržu reakciju i povećava sigurnost građana.
Novinarski posao lakši, ali odgovorniji
Kada se u javnoj sferi AI pojavio kao veoma dostupan alat, mnogi novinari su pohrlili da na ovu temu kažu reč dve, pa čak i da na toj temi zarade kroz treninge, mentorstva i digitalno pionirstvo. Nema sumnje da određeni alati mogu da pomognu u generisanju teksta, na osnovu istraživanja, pravljenju infografika, sortiranju podataka, pa čak i fact checkingu.
AI alati omogućavaju novinarima da automatizuju rutinske zadatke kao što su transkripcija intervjua i pretraga velikih baza podataka, čime štede vreme koje mogu posvetiti dubljem istraživanju i analizi.
Korišćenje AI za analizu podataka i prepoznavanje obrazaca pomaže u identifikaciji lažnih vesti i poboljšava tačnost izveštavanja. AI može analizirati ogromne količine podataka brzo i precizno, identifikujući relevantne informacije koje mogu biti propuštene u manuelnoj analizi.
Jedan od zanimljivijih koncepata spoja digitanih tehnologija i novinarstva, napravio je događaj Digitalk, koji organizuje firma Simplicity čija je ekspertiza upravo spajanje medijskog kredibiliteta sa konceptom savremenih tehnologija. Ova je tema, kao i sledeća, u Srbiji tek u povoju.
Inovacije u srpskom jeziku
Veoma zanimljiva priča dolazi iz Srbije, a tiče se jezika. Naime, izdavačka kuća Librum, koja temi izdavaštva prilazi na drugačiji način od ostalih, nedavno je objavila da je na Open Ai-u kreirala prvi srpski alat za lekturu i korekturu. To je veliki doprinos razumevanja algoritma na srpskom, a namenjen je srpskom jeziku, pravopisu i gramatici.
Ovakve inicijative su, bez sumnje, pravi odraz čuvanja baštine sopstvene zemlje i naroda, bez kič i populističkih pristupa. Ako srpskog jezika na internetu ne bude dovoljno, neće ga biti uopšte, a to je ono što je ekipa iz Libruma shvatila. Biznis ideje nekada nisu nužno vezane za novac, već novac postane posledica kvalitetne ideje. Kako ono glasi već usvojena maksima – nikada ne počinji biznis da bi napravio novac, počni ga da bi napravio promenu.
Balkan je, čini se, to konačno počeo da shvata.
