Zvuči kao naučno-fantastični film. Ali, ne živimo li mi vreme u kome su se mnoge stvari iz SF filmova već dogodile? Zbog čega onda ovaj tekst ne bi bio o tome koje su tačke dodira između gotovo najstarije privredne delatnosti i najsavremenijih tehnologija? Kada govorimo o poljoprivredi, tu pripadaju i zemljoradnja i stočarstvo. Već sada, otvaraju se brojne linije na kojima poljoprivreda i veštačka inteligencija mogu da grade strateška savezništva. U svetu se to već uveliko događa, a Srbija kao država koja ima ogroman poljoprivredni potencijal, treba da razmišlja i na temu kako ove dve priče mogu da se povežu u uspešnu celinu.
Poljoprivreda i tehnologija – inovacija i tradicija
Kada su god nastupala krizna vremena, poljoprivreda je bila temelj opstanka civilizacije. Od prvih poljoprivrednika koji su zemlju obrađivali jednostavnim alatima, do današnjih modernih farmera koji koriste savremenu tehnologiju, poljoprivreda je imala put uspona.
Razvoj koji je na svetskom nivou danas dostigla poljoprivreda, dostigao je potpuno novu dimenziju. Termin pametne poljoprivrede podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i Interneta stvari (IoT) za optimizaciju svih aspekata poljoprivredne proizvodnje. Ove tehnologije omogućavaju precizno praćenje i upravljanje uslovima na farmama, čime se poboljšava efikasnost i smanjuju troškovi.
Primeri iz sveta, poput autonomnih traktora u SAD-u ili dronova za nadgledanje useva u Kini, pokazuju da je budućnost poljoprivrede već stigla. Tu budućnost treba oberučke prihvatiti jer nudi nešto što je pre svega tridesetak godina bilo gotovo nezamislivo.
Jedan od zanimljivih primera pametne poljoprivrede je nešto što čoveka oslobađa operativnog posla. Reč je o automatizaciji procesa na polju. Početkom 2022. godine puno se u ovoj sferi govorilo o traktorima koji su opremljeni sa šest pari kamera kako bi omogućile bolju preglednost i detekciju prepreka. Neuralna mreža obrađuje i klasifikuje podatke sa kamera. To je bila prethodnica traktoru koji je stavljen u centar pažnje prošle godine. Reč je o električnom, autonomnom traktoru koji ne emituje štetne gasove.
Autonomni traktori postaju sve češće sredstvo za obradu zemlje. Dronovi i roboti za berbu takođe su prizor vredan pohvale. To su uređaji koji omogućuju farmerima da obavljaju poslove sa ogromnom preciznošću i većom brzinom.
Automatizacija na polju može da podrazumeva da mašine same oru, seju ili čak žanju useve, smanjujući potrebu za ljudskim radom i svakako povećavajući prinose.
Kako stoje stvari, samoupravljivi traktori su za sada inovacija koja je poprilično doprinela poljoprivrednoj proizvodnji.
Analiza kvaliteta zemljišta
Da bi poljoprivredne kulture uspevale, jedna od presudnih stavki jeste kvalitet zemljišta. Struktura zemljišta i bogatstvo hranljivim materijama, važni su kako bi usevi postigli svoj pun potencijal. Savremena poljoprivreda usmerava punu pažnju na unapređenje kvaliteta zemljišta i optimizaciju prinosa. Jasno je da tehnologija i te kako može uticati na uvid u stanje zemlje, pružajući podatke.
Senzori koji se koriste u poljoprivredi pružaju vredne informacije o različitim aspektima zemljišta. Na primer, senzori za plodnost mogu precizno meriti nivoe hranljivih materija kao što su azot, fosfor i kalijum. Ovi podaci su od suštinskog značaja za razumevanje trenutnog stanja zemljišta i identifikaciju potreba za đubrenjem. Tradicionalne metode analize zemljišta često su bile spore i manje tačne, dok savremeni senzori omogućavaju brzu i preciznu procenu plodnosti, što direktno doprinosi povećanju prinosa.
Vlažnost zemljišta je još jedan kritičan faktor koji utiče na zdravlje i produktivnost useva. Previše ili premalo vode može dovesti do različitih problema, uključujući bolesti biljaka i smanjene prinose. Senzori za vlagu omogućavaju kontinuirano praćenje nivoa vlažnosti u zemljištu, pružajući farmerima tačne informacije o trenutnim uslovima. Na osnovu ovih podataka, sistemi za navodnjavanje mogu biti optimizovani kako bi se osigurala pravilna količina vode, što ne samo da poboljšava zdravlje biljaka, već i smanjuje potrošnju vode.
Integracijom podataka prikupljenih putem senzora, AI sistemi mogu prepoznati obrasce i pružiti predikcije koje su van domašaja ljudske analize. Na primer, AI može analizirati istorijske podatke o vremenskim uslovima, tipu zemljišta i uzgojenim usevima, kako bi predložio optimalne prakse za đubrenje i navodnjavanje. Ova prediktivna analitika omogućava proaktivno upravljanje poljoprivrednim procesima, smanjujući rizike i povećavajući efikasnost.
Kontrola štetočina
Vekovni neprijatelji poljoprivrednicima, osim nepogoda su štetočine. AI tehnologije nude rešenja za prepoznavanje i suzbijanje štetočina na efikasan način. Korišćenje kamera i algoritama za prepoznavanja prednost je koja se nudi poljoprivrednicima kako bi mogli da na vreme identifikuju prisustvo štetočina i preporuče odgovarajuće mere za suzbijanje, pritom smanjujući potrebe za hemijskim sredstvima.
Ovaj stari i prilično evoluirajući problem, jedinstven je svugde na planeti. Haos i nered koji nose štetočine često narušava poljoprivrednu harmoniju i proračune. U ovoj neprekidnoj borbi, AI dolazi kao nekakav Prometej koji donosi svetlost.
Iako su ljudi delimično zaslužni za to što se invazije štetočina dešavaju češće, sigurno je ipak da odgovorni poljoprivrednici nove tehnologije koriste u skladu sa etikom.
Ono što je jedan od važnijih aspekata jeste smanjenje upotrebe hemijskih sredstava. Smanjenje štete ekosistemima predstavlja veoma bitan korak ka održivijoj budućnosti.
Pragmatizam i filozofija
Važno pitanje, koje se nameće jeste da je potreban uravnotežen pristup. Naime, AI tehnologija pruža brojne alate, ali ljudska svest i etički principi treba da budu vodiči u njihovoj primeni. Prepoznavanje štetočina putem AI sistema je efikasno, ali odluka o merama suzbijanja treba da bude promišljena. Valja se zapitati: da li želimo instant rešenja koja možda donose nove probleme, ili dugoročna, održiva rešenja koja poštuju prirodnu ravnotežu?
AI bez dileme pomaže u detekciji štetočina, čime se smanjuju dugoročni troškovi i podiže prinos, ali i nivo svesti. Sve dok je to u skladu sa razumnim korišćenjem i dok je u saglasnosti sa prirodom, imaće i smisla i svrhe.
Smanjenje troškova- povećanje prinosa
Izazovi u poljoprivredi neizostavni su u digitalnom dobu ali nije ih nemoguće prevazići. Korišćenje veštačke inteligencije u poljoprivredi, pa čak i ERP sistema, postaje sve značajnija u transformaciji poljoprivrednih procesa.
ERP sistemi integrišu sve aspekte poslovanja, uključujući nabavku, proizvodnju, logistiku i prodaju. U poljoprivredi, ERP može pomoći u praćenju zaliha semena, đubriva, goriva i drugih materijala, kao i u upravljanju troškovima i prihodima.
Jedan od najvećih benefita pametne poljoprivrede je povećanje prinosa. Precizna poljoprivreda omogućava farmerima da optimizuju sve aspekte proizvodnje, od pripreme zemljišta do žetve. Korišćenjem AI tehnologija i praćenjem svog poslovanja putem ERP sistema, poljoprivrednici mogu da prate rast i razvoj useva u realnom vremenu, identifikuju probleme i preduzmu odgovarajuće mere na vreme. Rezultat je veći prinos i bolji kvalitet proizvoda.
Izazovi, budućnost i Srbija u njoj
Iako AI nudi brojne prednosti za poljoprivredu, postoje i izazovi u njenoj implementaciji. Jedan od najvećih izazova je nedostatak infrastrukture, posebno u ruralnim oblastima. Takođe, potrebna je edukacija poljoprivrednika kako bi mogli da koriste nove tehnologije na efikasan način. To je pokazala nedavna digitalizacija i korišćenje E-agrar aplikacije za praćenje registrovanih poljoprivrednih domaćinstava i e-podsticaji.
Pored toga, početni troškovi za implementaciju ovih tehnologija mogu biti visoki, što može predstavljati prepreku za manje farme.
Međutim, budućnost pametne poljoprivrede izgleda svetla. S obzirom na sve veće potrebe za hranom usled rasta svetske populacije, efikasnost i održivost poljoprivrede postaju prioriteti. Inovacije u oblasti AI i IoT nastaviće da transformišu poljoprivredu, čineći je produktivnijom i održivijom.
Srbija, sa svojim bogatim poljoprivrednim nasleđem i ogromnim potencijalom, ima priliku da bude dobro pozicionirana u oblasti pametne poljoprivrede. Da bi se to postiglo, potrebno je ulaganje u infrastrukturu, istraživanje i razvoj, kao i edukaciju poljoprivrednika. Valjalo bi da država i privatni sektor sarađuju kako bi obezbedili resurse i podršku za implementaciju AI tehnologija na farmama širom zemlje.
Tehnologija i poljoprivreda možda deluju kao dva sveta koja se teško mogu spojiti, ali upravo u toj sinergiji leži budućnost kvalitetne hrane i očuvanja prirodnih resursa.
Pametna poljoprivreda, bez sumnje, donosi revoluciju. Investiranje u tehnologiju, edukaciju i istraživanje osigurava održivu i prosperitetnu budućnost svih poljoprivrednih grana u Srbiji, koja često kasni, ali i te kako ume da ide u korak sa svetskim trendovima.
