U poslednje vreme često se može čuti citat da teška vremena stvaraju jake ljude, jaki ljudi laka vremena, a laka vremena stvaraju slabe ljude. Slabi ljudi potom stvaraju teška vremena. Čini se da ovaj niz može da konačno prekine time što jaki ljudi osim lakih vremena stvaraju i tehnologiju i veštačku inteligenciju, što će u budućnosti sigurno promeniti prethodnu jednačinu. Veza između čoveka i tehnologije tkala se uporno dugo, još sa kraja devetnaestog veka, a u misaonim procesima i mnogo ranije. Do sada je, u poznatoj istoriji, ona na sopstvenom vrhuncu. Tehnologija i čovečanstvo sada nastupaju kao saveznici, ali i dalje se bez uloge ljudske pripreme ne može zamisliti tehnologija. Ne u onoj meri kako to prikazuje SF literatura, film ili umetnost uopšte. Današnji tekst fokusiraćemo na činjenici da tehnologiju i dalje percipiramo kao alat, i to veoma moćan alat. Ali ipak alat. Bez umeća onoga ko njom barata, ona ostaje samo neiskorišćena mogućnost. Možemo li danas govoriti o uspehu bez ulaganja u ljude koji stoje iza tehnologije, biće okosnica teksta u kome ćemo probati da nađemo smislen odgovor.
Izazovi savremenog poslovanja
Postoje neka generalna načela kada je u pitanju bilo koje poslovanje. Nezavisno od vremenskog ili prostornog konteksta. U tom smislu, ljudska kreativnost još uvek je od velikog značaja. Može se reći da je osim kreativnosti tu bitna i ljudska adaptabilnost.
Trendovi poput digitalne transformacije, veštačke inteligencije ili automatizacije nisu dati bezuslovno, sami od sebe. Naime, da bi ostvarili sav svoj potencijal, veoma je važno da ih prate stručni i ažurirani kadrovi. Stoga, bez obrazovanja i konstantnog usavršavanja, kompanije veoma često rizikuju stagnaciju. Veštačka inteligencija nije konačna datost, pa je bez upliva ljudske kreative, najveći izazov savremenog poslovanja taj da se njome koriste neuki ljudi ili oni koji je ne percipiraju kao alat. Iz toga sledi česta potreba da kompanija osim finansijama i ljudima upravlja i razvojem.
Odgovornost kompanije
Nije slučajno rečeno da kompanija koja ulaže u svoje ljude, ulaže u sopstveni opstanak. Osim ljudskog ophođenja prema zaposlenima, u pogledu socijalnog statusa i prava, uspešna firma treba da razmisli o stvaranju kulture učenja, i kontinuiranog, nenametnutog usavršavanja.
Tehničke veštine i digitalna pismenost osnova su za svaku industriju XXI veka. Analiza podataka, upravljanje projektima, korišćenje naprednih softverskih alata i razumevanje osnovnih principa digitalne bezbednosti, nešto je od čega valja krenuti. Razvoj ljudi važan je u pogledu modula za liderstvo, donošenja odluka, emocionalne inteligencije i upravljanja promenama. Treba staviti poseban akcenat kada se govori o napretku za vodeće pozicije. Kompanija treba da vodi računa i o veštinama komunikacije, pregovaranju i timskoj saradnji, kao i o kriznom menadžmentu i rešavanju konflikata.
Poneke treninge treba usmeriti ka razvijanju kreativnog razmišljanja, kritičkoj analizi i sposobnosti rešavanja problema, čime se podstiče inovacija i prilagodljivost promenama na tržištu.
Da bi, na kraju, firma profitirala od odnosa među ljudima, koji su okosnica kompanijske misije, programi bi trebalo da teorijsko znanje upotpunjuju praktičnim zadacima kroz simulacije, radionice i mentorstvo. Ovo omogućava zaposlenima da se razvijaju direktno kroz rad na realnim projektima. I tu nastupa najvažniji termin ovog bloga – inovacija.
Inovacija kao nosilac promena
Srce svake inovacije čine ljudi. Nevezano za to koliko napreduju tehnologije, prava vrednost i njihova suština dobijaju sjaj tek kada se provuku kroz filter ljudske kreativnosti i znanje onih koji ih primenjuju. Ako pričamo o primeni novih tehnologija, bez zaposlenih se ne bi mogli prevazići tehnički nedostaci, niti bi se alat mogao ustremiti tamo gde zaista rešava izazove i izlazi u susret stvarnim potrebama.
Kao kruna timskih napora, a ponekad i individualnih promišljanja, često dolazi inovacija. Ona predstavlja rešenje tamo gde ih algoritmi ne mogu ponuditi. Sposobnost zaposlenih da prepoznaju obrasce, donesu etičku odluku ili prilagode tehnologiju specifičnim okolnostima čini da čovek i dalje bude na prvom mestu. Kreativni timovi razvijaju inovativne marketinške strategije koje algoritmi mogu optimizovati, ali nikada u potpunosti osmisliti.
Zbog toga je, u ovom kontekstu, veoma važno filozofsko pitanje, da li tehnologija zaista inovira ili je inovacija uvek rezultat ljudske interpretacije i primene? Sposobnost da se ideje pretoče u praksu, kao i da se analiziraju rizici i donesu logičke i intuitivne odluke ostaje na ljudima. I ta komponenta je nezamenljiva. Makar za sada. A sva je prilika da će tako i ostati.
Organizacije koje prepoznaju ovo i neguju potencijal svojih zaposlenih kroz obuke, slobodu kreativnosti i podršku, obezbeđuju raznovrsnu superiornost. Od tehnike do one koja se odnosi na dugoročnu održivost. Krug se zatvara onda kada se ljudi i tehnologija upotpunjuju, do mere da ljudi nisu samo korisnici tehnologije, već i njeni kreatori.
Kako to izgleda u praksi?
Održati konkurentnost u poslovnom okruženju koje je sve intenzivnije zahteva osmišljavanje konkretnih strategija za razvoj zaposlenih. Veoma je važan korak uspostavljanje mentorskog programa koji iskusnima omogućava da zaposlenima prenesu znanje i iskustvo onima koji tek uče. Mentorstvo je stoga najvažnije za profesionalni razvoj, jer podstiče kolegijalnu povezanost i lojalnost.
Drugi veoma važan princip jeste redovnost. Redovne obuke koje su prilagođene poslovnim potrebama uz fokus na specifične veštine i standarde čini da se osigura harmonična i produktivna radna atmosfera.
Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju kritičkog razmišljanja koje pomaže zaposlenima da efikasnije rešavaju probleme, prilagođavaju se promenama i donose inovativne odluke.
Termin personalizacije edukacije do sada, kao najvažniji nismo pomenuli. Svaki zaposleni, kao i svaki čovek, generalno, ima jedinstvene veštine, potrebe, ali i stil kojim uči. Prilagođavanje individualnim profilima nije podilaženje, već suštinska potreba i zaposlenih i kompanija. Koncept učenja kroz rad, stoga se pokazao kao veoma uspešan. Praktični zadaci i projekti kroz koje zaposleni primenjuju stečeno znanje u realnim poslovnim situacijama čine da se obuka integriše u svakodnevicu.
Na kompanijama je, onda, da podstiču kulturu stalnog usavršavanja i da prepoznaju zaposlene kao ključ inovacija. Inovacija nastaje na povratnim inforamcija, na nagrađivanju uspeha, u kreativnim misaonim procesima, u motivaciji, i u svakom i najmanjem naporu da se investira u sopstveni razvoj. Tehnologija je nesumnjivo veoma moćan alat, ali bez ljudi koji je razumeju i znaju kako da je primene, ostaje samo potencijal.
Zaposleni predstavljaju srce svakog organizovanog sistema jer oblikuju načine na koji tehnologoija donosi promene i čini inovacije relevantnim i održivim.
