Vreme u kome su inovacije postale simbol uspeha je zapravo već prošlo. Danas živimo u vremenu u kome se inovacije udružuju, kako bi se rezultati brže videli. Ovo je vreme hiperinovacija.
Možemo da kažemo da su inovacije dobile ubrzanje. Mnogo smo već puta pisali o procesima automatizacije u poslovanju. Otkako se prethodnih godina ustoličilo pravilo da sve što može biti automatizovano treba da bude automatizovano, lideri u inovacijama kao da se utrkuju ko će pre osmisliti neke nove načine za to. Robotski procesi automatizacije doživele su svoj pik, a mnogima kao da to nije bilo dovoljno, pa je prste umešala i veštačka inteligencija. Veštačka inteligencija i mašinsko učenje uspeli su da procese dovedu do savršenstva, tako da danas možemo govoriti o pojmu hiperautomatizacije. Možda ovaj termin zvuči nezgrapno, ali u svojoj biti on najbolje opisuje šta je po sredi.
Hiperautomatizacija – oruđe mudrih
Kada govorimo o naprednim konceptima automatizacije, ovo je sigurno nešto što zahteva dužnu pažnju. Kombinacija različitih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, sa robotskom automatizacijom i poslovnom analitikom, ima za cilj da se čitavi poslovni procesi unaprede kroz povezivanje tehnologija i resursa. Ono što se u tom procesu dobija je splet različitih funkcionalnosti. Hieprautomatizacija integriše tehnologije kako bi se u najkraćem periodu postigla maksimalna efikasnost. RPA se koriste za obavljanje repetitivnih zadataka, AI za donošenje odluka na osnovu podataka, dok se kroz mašinsko učenje unapređuju procesi važni za dalji razvoj.
End to end automatizacija usmerena je na to da se od početne do završne faze procesa automatizuju stvari. To omogućava organizacijama da eliminišu većinu manuelnih intervencija. Na ovaj način smanjuje se rizik od grešaka.
Kontinuirano poboljšanje i optimizacija procesa danas su zavisni od AI i Machine learning modela. Tu se prvenstveno misli na prikupljanje i analizu podataka koji se kasnije integrišu u obrasce i strategije.
Uspešni primeri hiperautomatizacije mogu se videti u bankarstvu i finansijama, zdravstvu i proizvodnji.
Suštinska razlika između automatizacije i hiperautomatizacije leži u tome što se za razliku od automatizovanja pojedinačnih zadataka i delova poslovanja, hiperautomatizacije usmerava na korak dalje.
Hiperautomatizacija je, dakle, mnogo širi i napredniji pristup automatizaciji koji ide ka tome da obuhvati baš sve što može biti automatizovano.
Razvoj multimodalnih AI modela
Koncept multimodalnih AI modela nudi brojne mogućnosti. Pre svega, multimodalni AI omogućava da se razumeju i procesiraju razne vrste podataka. Tu se osim teksta misli i na slike, što dosta proširuje interakciju sa korisnicima. Inforamcije se kombinuju, a ne kaže se bez razloga da onaj ko vlada informacijama vlada i svetom. U ovom slučaju – biznisom.
Kao logična posledica, tehnologija obezbeđuje intuitivnu i prilagođenu komunikaciju sa korisnicima, što omgućava modelima da odgovore ne samo na tekst, već i na pitanja koja podrazumevaju slike. Tako se komunikacija razvija brže, a rezultati su precizniji.
Pozitivan splet okolnosti
Idealno u tome što živimo u današnje vreme jeste mogućnost da isprepletemo sopstvenu kreativnost i doseg nauke. Veoma važan saveznik savremenim organizacijama koji teže efikasnosti jeste mogućnost da se RPA procesi upare sa AI. Osvežavanje radne svakodnevice je rezultat koji se dobija kada “robot” umesto nas preuzme rutinsku operaciju. Na taj se način radnici, a posebno menadžeri oslobađaju manualnih zadataka, što daje prostora da se rasplinu u kreativi i strateškim izazovima koji mogu da doprinesu rastu organizacije.
Kako smo već pomenuli, u finansijama automatizacija eliminiše složenu administraciju, u zdravstvu pomaže da se lekari fokusiraju na pacijente pre nego na papirologiju, a u logistici ubrzava procese upravljanja zalihama, praćenje lance snabdevanja.
Nije isključeno da će ove okolnosti dovesti i do udruživanja svih dostupnih sredstava, što pojedini vide kao pretnju, a oni iskusniji i spremniji kao “vetar u jedra”.
Veličanstveni Cloud
Cloud od engleskog “Cloud” što doslovce znači oblak, simbol je nevidljive infrastrukture. Cloud je sveprisutan i omogućava organizacijama da složenim radnim danom ili procesom upravlja sa elegancijom.
U savremenom poslovanju, klaud platforme postaju mesto gde se ukrštaju preciznost automatizacije i vetrovi promena. Klaud je izuzetno skalabilan, što znači da se može širiiti i prilagođavati potrebama gotovo svake organizacije. Ta fleksibilnost daje mogućnost organizacijama da slobodno odaberu alate po svojoj meri, da ih integrišu u svoju misiju i podignu suštinu svog poslovanja na viši nivo.
Na ovaj način prevazilaze se fizičke granice i upravlja se digitalnim svetom bez ograničenja. Platforme koje su zasnovane na klaudu koriste mreže udaljenih servera čime se eliminiše potreba za lokalnim serverima i hardverskom infrastrukturom. Najvažnija tehnička karakteristika klauda je mogućnost horizontalnog i vertikalnog skaliranja. Horizontalno skaliranje podrazumeva dodavanje novih instanci servera kako bi se prilagodilo povećanom opterećenju, dok vertikalno skaliranje povećava resurse, poput RAM-a ili CPU snage, na postojećim instancama. Ova fleksibilnost omogućava kompanijama da se brzo prilagođavaju promenama u opterećenju bez prekida rada.
Ono što takođe daje na značaju u ovom procesu jeste mikroservisna arhitektura koja podrazumeva da se aplikacije dele na manje, nezavisne komponente. Te komponente mogu da se razvijaju, testiraju i implementiraju pojedinačno. Mikroservisi komuniciraju putem API-ja što omogućava lakšu integraciju različitih aplikacija i alata za automatizaciju.
Ponešto o savremenim trendovima
Inovativni procesi u jednoj kompaniji podrazumevaju otvaranje ka novim horizontima poslovanja. Može se reći da je u pitanju dvosmerni proces, u kome se kompanije prilagođavaju trendovima, ali ih i na neki način svojim promenama kreiraju. Automatizacija je postala poslovna strategija i odavno je nadrasla termin tehnološkog napretka. Dinamika tržišta i sve zahtevnije potrebe korisnika diktiraju brzinu kojom se ovi procesi dešavaju. RPA i veštačka inteligencija, uz oslanjanje na klaud platforme, sada ruku pod ruku evoluiraju, a mi smo svi svedoci toga. Gogolj je govorio da do jednostavnosti treba narasti.
Pošto tehnologije ulaze sve dublje u srž poslovanja, raste i odgovornost. Automatizacija donosi brojne benefite, ali i obaveze po pitanju etike, privatnosti, uticaja na društvo. Hiperautomatizacije stavlja na test sve one kompanije koje balansiraju između inovacija i ustoličenih principa. Zbog toga se i te kako treba voditi računa da tehnologija radi u službi čoveka, a ne obrnuto.
Hiperautomatizacija obećava svet u kojem se dosadni zadaci prepuštaju mašinama. Ljudi takav put već duže vreme krče, a ova vizija donosi brojne promene u načinima rada. Da bi se to, međutim, u potpunosti dogodilo, organizacije treba da se pripreme na to kako da iskoriste sve mogućnosti, a da pritom sačuvaju ljudsku komponentu kao esenciju svake uspešne poslovne priče.
U tom i takvom svetu, treba se uvek zapitati, koji je naš kurs, i da li je naša kompanija spremna da se uhvati u koštac sa svim što tehnologija nudi. Na kraju, uvek treba postavljati pitanje, kakva je alternativa, ako uopšte za nju ostaje prostora.
