Skip to main content

Da bismo pravilno postavili tezu iz naslova, o kojoj vredi diskutovati jer nas nesumnjivo sustiže, moramo najpre da se fokusiramo na sadašnjost. Naime, novo doba dovelo je do savremenog poslovanja, a ERP sistemi postavili su se kao neizostavni delovi organizacoine strukture, pružajući integrisan pristup upravljanju resursima, informacijama i poslovnim procesima. Njihova važnost ogleda se u sposobnosti da efikasno povežu različite sektore organizacije, od proizvodnje do finansija, omogućavajući celovit pregled nad poslovanjem.

ERP sistemi služe kao centralna platforma koja objedinjuje informacije i omogućava organizacijama da donose informisane odluke na temelju realnih podataka. Ova sposobnost postaje ključna u sve kompleksnijeg poslovnog okruženja. Brze promene na tržištu, konkurencija i potreba za agilnim poslovanjem čine ERP sisteme vitalnim alatom za organizacije koje teže uspehu.

Najnoviji trendovi u svetu ERP sistema donose inovacije koje dalje unapređuju njihovu važnost. Integracija veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) donosi novo razumevanje podataka i omogućava prediktivnu analitiku, što organizacijama pomaže da anticipiraju potrebe i optimizuju operativne procese, čime se organizacije štite od potencijalnih pretnji.

U narednim odeljcima, postaraćemo se da istražimo budućnost ERP sistema u 2024 godini, i načine prilagođavanja sa potrebama savremenog poslovanja.

Dinamika savremenog poslovanja

U savremenom poslovnom okruženju, dinamika se stalno menja pod uticajem raznih faktora, poput tehnoloških inovacija, promena u potrošačkim navikama i globalnih dešavanja. Ova brza promena postavlja izazove pred organizacije, zahtevajući od njih da budu prilagodljive kako bi ostale konkurentske.

ERP sistemi, kao ključni stub organizacionog upravljanja, suočavaju se s potrebom da se prilagode ovim dinamičkim promenama. Brza evolucija tehnologije, naročito u oblastima veštačke inteligencije i analize podataka, postavlja nove zahteve prema ERP sistemima. Organizacije moraju biti u mogućnosti da integrišu ove inovacije kako bi efikasno odgovorile na nove poslovne izazove.

U tom kontekstu, naglašava se potreba za fleksibilnošću u ERP sistemima. Tradicionalni, statični modeli više nisu dovoljni, jer se organizacije suočavaju s potrebom za brzim prilagođavanjem promenama na tržištu. Fleksibilnost u okviru ERP sistema omogućava agilnost u upravljanju resursima, prilagođavanje promenama u zahtevima korisnika i efikasno reagovanje na promenljive okolnosti.

O tome kako ERP sistemi usklađuju dinamiku sa potrebama poslovanja, pružajući organizacijama alate neophodne za uspešno navigiranje kroz turbulentno poslovno okruženje, govorimo u nastavku

AI i mašinsko učenje integrisani u ERP

Integracija veštačke intelgiencije i mašinskog učenja predstavlja zaista revolucionaran korak u razvoju ERP sistema. Ova tehnološka sinapsa ne samo da proširuje funkcionalnosti ERP-a, već i unapređuje sposobnosti organizacija da donose informisane odluke i optimizuju poslovne procese.

Veštačka inteligencija u ERP sistemima omogućava analizu velikih količina podataka na način koji prevazilazi kapacitete tradicionalnih metoda. AI algoritmi su u stanju da identifikuju uzroke i trendove koji bi inače ostali neprimećeni, pružajući dublje uvide u operativne performanse organizacije.

Mašinsko učenje, deo AI-a, omogućava ERP sistemima da postanu adaptivni i sposobni za samostalno učenje iz iskustava. Na primer, u oblasti analitike, ML može identifikovati promene u ponašanju tržišta ili potrošačkih navika, pružajući prediktivne modele koji pomažu u planiranju i strategijskom donošenju odluka.

Primeri primene AI i ML u ERP sistemima obuhvataju širok spektar funkcionalnosti. U analitici, ovi sistemi mogu predviđati potrebu za resursima, optimizovati zalihe i identifikovati potencijalne rizike. U procesima donošenja odluka, AI i ML pružaju podršku kroz automatizaciju, smanjenje ljudske greške i brže reagovanje na promene.

U proizvodnji, AI i ML mogu optimizovati proizvodne linije prema realnim uslovima, dok u sektoru usluga mogu personalizovati korisničko iskustvo putem analize ponašanja korisnika. Integracija AI i ML u ERP sisteme predstavlja ključnu inovaciju koja organizacijama omogućava da budući orijentišu svoje operacije, ostvarujući visok nivo efikasnosti i konkurentske prednosti na tržištu.

Saveznik – Edge Computing

Ako bi trebalo objasniti Edge Computing  onda je pojam tehnološkog paradoksa možda najpribližniji. Naime, reč je o decentralizaciji obrade podataka u cloudu.

Ova tehnologija je posebno važna u kontekstu obrade  velike količine podataka.. Edge Computing omogućava analizu i obradu ovih podataka lokalno, što rezultira smanjenjem latencije, povećanjem brzine odziva sistema i efikasnijim upravljanjem resursima.

Primene Edge Computinga se šire na različite sektore, uključujući proizvodnju, logistiku, zdravstvo, transport i mnoge druge oblasti gde je hitro i lokalno donošenje odluka od suštinskog značaja. Edge Computing se često koristi u kombinaciji sa Cloud Computing-om, stvarajući hibridne arhitekture koje kombinuju prednosti centralizovane i decentralizovane obrade podataka.

To je nesumnjivo revolucionarna tehnologija koja donosi značajne promene u načinu na koji ERP sistemi prikupljaju i obrađuju podatke. Umesto centralizovanog modela obrade podataka, Edge Computing decentralizuje ovaj proces, pomerajući ga bliže samim izvorima podataka, odnosno „rubu“ (eng. edge) mreže.

Ovaj pristup direktno utiče na efikasnost ERP sistema. Prikupljanje i analiza podataka odvijaju se na mestu gde se podaci generišu, eliminirajući potrebu za slanjem svih podataka u centralizovanu lokaciju. Ovaj decentralizovani pristup smanjuje opterećenje mreže i smanjuje vreme obrade podataka, što dovodi do značajnog povećanja efikasnosti sistema.

U praksi, ERP sistemi koji koriste Edge Computing mogu, na primer, lokalno analizirati podatke sa senzora na proizvodnoj liniji, identifikovati potrebu za održavanjem ili optimizovati proizvodne procese, sve to bez značajnog kašnjenja. Sveukupno, Edge Computing u ERP sistemima revolucionarno transformiše način na koji organizacije rukovode podacima, postižući veću efikasnost.

Naučna fantastika iz prošlosti, realnost današnjice

Kada bismo malo zavirili u prošlost da se setimo svojih maštarija u kojima određene stvari možemo da kontrolišemo sa velike daljine, sada bismo sigurno bili ponosni.

Ta mogućnost da određeni predmeti imaju konekciju na Internet i da se mogu kontrolisati putem globalne mreže, danas je dostupna i pojedincima, a u firmama i industrijama uveliko se koristi. „Internet o things“ nezgrapno ćemo prevesti kao Internet svari, pa će se ovaj jeziči kalk pominjati i u nastavku teksta.

Internet stvari (IoT) igraju ključnu ulogu u povećanju konektivnosti unutar ERP sistema, transformišući način na koji se uređaji i sistemi komuniciraju i razmenjuju informacije. Integracija IoT-a u ERP pruža organizacijama mogućnost da ostvare bolje informacione tokove, unaprede operativnu efikasnost i donose informisane odluke.

U kontekstu ERP-a, IoT poboljšava praćenje inventara putem postavljanja senzora na skladištima ili proizvodnim linijama. Ovi senzori omogućavaju realno vreme praćenja nivoa zaliha, automatsko obaveštavanje o potrebama za obnavljanjem i optimizaciju upravljanja zalihama.

U logistici, IoT senzori na transportnim sredstvima pružaju neprekidne informacije o lokaciji i uslovima prevoza. To omogućava precizno praćenje tereta, identifikaciju potencijalnih kašnjenja ili oštećenja i optimizaciju lanca snabdevanja.

U proizvodnji, IoT uređaji integrisani u mašine omogućavaju nadzor nad performansama i pravovremeno otkrivanje potencijalnih problema. Na primer, senzori na proizvodnoj liniji mogu automatski signalizirati potrebu za održavanjem ili ukazivati na potencijalne tačke gde se može unaprediti efikasnost.

Kroz ove primere, IoT stvara konektivnost unutar ERP sistema, pružajući organizacijama bogate podatke koji se koriste za dinamičko i proaktivno upravljanje resursima. Ova povećana konektivnost doprinosi agilnosti poslovanja i optimizaciji procesa unutar organizacije.

Blockchain i cloud

Tehnologija blockchaina revolucionarno unapređuje sigurnost i transparentnost u okviru ERP sistema. Ovaj decentralizovani sistem beleženja transakcija osigurava neupitni integritet podataka i eliminiše rizik od njihove manipulacije. Blockchain čini svaki podatak u sistemu neizbrisivim i neizmenjivim, čime štiti od potencijalnih pretnji i zloupotreba.

Svaki korak u lancu snabdevanja, transakcija ili izmena podataka zabeleženi su u blokovima koji su međusobno povezani i enkriptovani. Ova transparentnost omogućava uvid u celokupan tok podataka, od izvora do odredišta, čime se eliminiše mogućnost neovlašćenih intervencija ili promena.

U ERP sistemima, blokčejn pruža efikasnu metodu autentifikacije, čime se obezbeđuje identitet korisnika i integritet podataka. Osim toga, sprečava potencijalne pretnje kao što su lažne transakcije ili neovlašćeni pristup podacima. Kroz ove karakteristike, tehnologija blokčejna postavlja nove standarde u domenu bezbednosti podataka u ERP sistemima, obezbeđujući pouzdanost i poverenje u informacionim tokovima organizacija.

U 2024. godini, Cloud-based ERP sistemi doživljavaju ubrzan rast zbog izuzetnih prednosti koje nude organizacijama. Fleksibilnost, skalabilnost i optimizacija troškova postaju ključne odrednice ove transformacije u načinu na koji organizacije upravljaju svojim poslovnim procesima.

Fleksibilnost Cloud-based ERP sistema pruža organizacijama mogućnost da prilagode svoje poslovne procese i resurse u skladu s dinamičnim potrebama tržišta. Ova adaptivnost omogućava brže reagovanje na promene, poboljšava operativnu efikasnost i povećava sposobnost prilagođavanja novim poslovnim modelima.

Skalabilnost je ključna prednost Cloud ERP-a, posebno u kontekstu rasta organizacija. Sa Cloud modelom, resursi se mogu lako prilagoditi rastućim potrebama, omogućavajući organizacijama da prošire ili smanje svoje operacije bez značajnih investicija u infrastrukturu.

Optimizacija troškova je još jedan ključni faktor koji privlači organizacije ka Cloud-based ERP sistemima. Ovakav model eliminiše potrebu za fizičkom infrastrukturom, smanjujući kapitalne troškove i omogućavajući organizacijama da plate samo ono što koriste, čime se postiže bolja ekonomska efikasnost.

U ovom rastućem trendu ka Cloud-based ERP sistemima, organizacije pronalaze sveobuhvatna rešenja koja ne samo da odgovaraju na savremene izazove poslovnog okruženja, već i stvaraju put ka budućnosti poslovanja zasnovanog na prilagodljivosti, skalabilnosti i efikasnosti.

Možemo zaključiti da ERP sistemi igraju ključnu ulogu u savremenom poslovanju, integrišući inovativne tehnologije kao što su veštačka inteligencija, Internet of things i Cloud Computing.

Transformacija ERP sistema ka personalizaciji i inovacijama obećava dalje unapređenje efikasnosti i konkurentske prednosti u 2024. godini.

ERP sistemi sve više postaju platforme za društvenu interakciju unutar organizacija. Integracija društvenih alatki omogućava zaposlenima da deluju u realnom vremenu, dele informacije, i unapređuju timsku saradnju. Sa eksternim partnerima, ERP pruža transparentnost i olakšava komunikaciju kroz zajedničke platforme. Ova društvena dimenzija ERP sistema podstiče inovacije, poboljšava međuljudske odnose i stvara produktivno radno okruženje.

Personalizacija korisničkog iskustva postaje ključna komponenta modernih ERP sistema. Omogućavajući korisnicima prilagođavanje interfejsa, preferencija i pristupa informacijama, ERP sistemi stvaraju individualizovano okruženje koje poboljšava produktivnost i zadovoljstvo korisnika.

  1. godina je sigurno godina koja donosi budućnost ERP sistema koju javnost kao takvu ne poznaje.