Ko je mogao da pretpostavi da će se u XXI veku veštačka inteligencija, koju smo u dvadesetom veku gledali samo u filmovima i čitali o njoj u knjigama, uvrstiti u našu svakodnevicu? Neko bi rekao da se desilo preko noći. Možda i jeste, ali je tome prethodilo hiljade neprospavanih onima koji su radili na razvijanju veštačke inteligencije. Danas mnoge dileme prate ovu temu. Od onih manje racionalnih, da će nas sve zameniti roboti, do onih opravdanih u kojima tražimo najbolji zajednički jezik. Da veštačka inteligencija transformiše nama poznate pristupe poslu. I to nikako nije loša vest.
Nedavno se u studijama pojavila informacija da je preko 40% lidera u poslovanju prijavilo povećanu produktivnost kroz automatizaciju uz pomoć veštačke inteligencije. Upravo u ovom tonu kretaće se tekst koji ćete pročitati, a čija je osnova istraživanja tvrdnja na portalu ZDNET.
Prema istraživanju firme Valoir, veštačka inteligencija ima potencijal da automatizuje 40% prosečnog radnog dana, što značajno utiče na produktivnost i efikasnost u različitim industrijama. Ovo istraživanje ističe široku upotrebu generativnih tehnologija veštačke inteligencije, poput ChatGPT-a, kao di njihovu ulogu u transformaciji radnog mesta putem automatizacije zadataka i procesa.
Reč dve o evoluciji
Evolucija tehnologija veštačke inteligencije je obeležena brzim napretkom i širokim usvajanjem u različitim industrijama. Ključne tehnologije koje su pokrenule ovu promenu uključuju mašinsko učenje, obradu prirodnog jezika i robotiku.
Mašinsko učenje je tehnologija koja omogućava računarima da nauče i poboljšavaju svoje performanse bez eksplicitnog programiranja. Algoritmi mašinskog učenja analiziraju podatke, identifikuju obrasce i donose odluke na osnovu tih podataka. U poslovnim primenama, mašinsko učenje se koristi za predviđanje trendova, personalizaciju korisničkog iskustva, optimizaciju procesa i mnoge druge svrhe.
Obrada prirodnog jezika (NLP) omogućava računarima da razumeju, interpretiraju i generišu ljudski jezik. Primene obrade prirodnog jezika uključuju chatbotove za korisničku podršku, analizu sentimenta na društvenim mrežama, automatizovano prevođenje jezika i još mnogo toga. NLP se sve više koristi u komunikacionim i informacionim sistemima širom različitih industrija.
Robotika je oblast veštačke inteligencije koja se bavi dizajniranjem, izgradnjom i upravljanjem robotskim sistemima. Napredak u robotici omogućio je razvoj autonomnih robota koji mogu izvršavati različite zadatke bez ljudske intervencije. U industriji, robotika se koristi za automatizaciju proizvodnih procesa, skladištenje i logistiku, medicinske operacije i druge aktivnosti koje zahtevaju preciznost i repetitivnost.
Usvajanje ovih tehnologija veštačke inteligencije u različitim industrijama donosi brojne koristi, uključujući povećanu efikasnost, smanjenje troškova, poboljšano donošenje odluka i stvaranje novih mogućnosti za inovacije. Očekuje se da će dalji napredak u ovim tehnologijama nastaviti da transformiše način na koji poslujemo i živimo.
Veštačka inteligencija u akciji
Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-a smatra da je veoma važno držati se visokog standarda. Lekcije iz prošlosti koje svedoče o tome kako je tehnologija napravljena da bude sigurna, on smatra veoma važnim iskustvom. Društvo i tehnologija treba da ko-evoluiraju, a povratna sprega je po njegovom mišljenju veoma važna.
I upravo u ovakvom viđenju stvarnosti, vizionarski je put. Zbog toga je važno osvrnuti se na sve pomake koje je ChatGpt napravio za svega 2 godine u javnosti.
Veštačka inteligencija je postala prepoznata od strane šire javnosti krajem 2022. kada je ChatGpt obznanio rad za široke mase.
To je poljuljalo konzervativce, ali je istovremeno mnogima koji razmišljaju o budućnosti otvorilo put ka uređenijem sistemu i njegovom boljem funkcionisanju.
Benefite automatizacije uz pomoć veštačke inteligencije videli su mnogi, a ogledaju se najpre u povećanoj efikasnosti, smanjenju troškova i mogućnosti fokusiranja na strateške zadatke.
Potencijal veštačke inteligencije pokreće inovacije i konkurentsku prednost i zbog toga je to neizostavan faktor kada se govori o savremenim pristupima poslovanju.
Izazovi i razmatranja
“Najveća lekcija je da moramo uzeti u obzir neželjene posledice svake nove tehnologije zajedno sa svim njenim benefitima i razmišljati o njima istovremeno – umesto čekanja da se neželjene posledice pojave pa da ih rešavamo. Ne mislim da će svet više tolerisati da bilo ko od nas predstavi nešto gde nismo razmišljali o bezbednosti, jednakosti i poverenju – ovo su velike teme za svet.“ Rekao je izvršni direktor Microsofta Satye Nadelle, na Svetskom ekonomskom forumu
Automatizacija uz pomoć veštačke inteligencije donosi sa sobom brojne prednosti, ali isto tako nosi i izazove koji zahtevaju pažljivo razmatranje i rešavanje. Jedan od najvećih izazova jeste gubitak radnih mesta koji može nastati usled automatizacije rutinskih poslova. Dok se neka radna mesta mogu ukinuti, otvaraju se i nova koja zahtevaju visok nivo stručnosti u oblastima kao što su mašinsko učenje i analiza podataka. To postavlja imperativ za prekvalifikaciju radne snage i usmeravanje obrazovanja ka budućim potrebama tržišta rada.
Pored toga, etička pitanja su takođe ključna pri implementaciji veštačke inteligencije. To uključuje zaštitu privatnosti podataka, smanjenje pristrasnosti u algoritmima, kao i odgovornost za odluke koje donosi veštačka inteligencija. Transparentnost i uspostavljanje jasnih smernica za etičku upotrebu veštačke inteligencije su ključni koraci ka izgradnji poverenja korisnika i društva u ove tehnologije.
Takođe, potrebno je obratiti pažnju na edukaciju i osposobljavanje radne snage kako bi se zadovoljile potrebe za kvalifikovanim kadrom u oblastima koje veštačka inteligencija transformiše. Ovo uključuje kontinuirano obrazovanje o novim tehnologijama, ali i podsticanje razvoja veština koje su sve više tražene u digitalnoj eri. Kroz sve ove strategije i pristupe, možemo se suočiti sa izazovima i iskoristiti potencijal veštačke inteligencije za napredak društva.
Iako veštačka inteligencija donosi izazove i zahteve za pažljivo upravljanje, ne treba zanemariti činjenicu da ona nosi i brojne koristi i mogućnosti za napredak. Veštačka inteligencija može značajno povećati produktivnost, efikasnost i inovacije u različitim industrijama.
Izjava Hadija Partovija, osnivača i izvršnog direktora Code.org-a svedoči o tome koliko je AI važan, ali ako se pristupi iz humanističke perspektive i ukoliko se čoveku daju veća ovlašćenja i bolje beneficije.
„Nije toliko do toga da radnika zameni samo robot ili mašina u većini slučajeva, posebno za kancelarijske poslove, već je to da neko bolje obrazovan ili moderno obrazovan radnik može obavljati taj posao jer može biti dva puta produktivniji ili tri puta produktivniji. Imperativ je naučiti svakog građanina kako rade alati veštačke inteligencije, posebno našu mladu populaciju“.
Stoga, možemo zaključiti da veštačka inteligencija, iako nosi određene rizike i zahteve, ima značajan pozitivan uticaj na razvoj društva i ekonomije, te je njeno korišćenje i dalji razvoj od ključnog značaja za budućnost.
Budućnost rada sa veštačkom inteligencijom
“Svi se slažu da je ovo transformaciono, sa mnogo obećanja, ali i rizika koji su povezani s tim. Imamo novo istraživanje koje pokazuje da je 40% globalne radne snage izloženo veštačkoj inteligenciji – to ne znači da je to loša stvar. Neke frakcije će imati koristi od toga, to će povećati njihovu produktivnost, ta frakcija je oko polovine te 40%, a druga polovina će imati teškoće, možda niže plate, premeštaj i tako dalje.”
Ovako stvari vidi Gite Gopinath, prvi zamenik izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Na tome se može temeljiti zaključak ovog teksta.
Naime, buduće implikacije automatizacije veštačke inteligencije za radnu snagu i dinamiku radnog mesta su kompleksne i zahtevaju adaptaciju i evoluciju u veštinama i ulogama koje su potrebne u ovom novom kontekstu. Kako veštačka inteligencija nastavlja da evoluira, postoje nekoliko ključnih tačaka koje će imati značajan uticaj na radnu snagu i dinamiku radnog mesta:
Promene u veštinama i ulogama
U budućnosti će biti važno razvijati veštine koje se odnose na rad sa tehnologijama veštačke inteligencije, kao što su programiranje, mašinsko učenje, analiza podataka i etika veštačke inteligencije. Pored toga, veći naglasak će biti stavljen na veštine koje su ljudske i kreativne, poput rešavanja problema, kritičkog razmišljanja, komunikacije i timskog rada. Uloge će se takođe menjati, sa većim fokusom na upravljanje, nadgledanje i optimizaciju procesa koje obavljaju alati veštačke inteligencije.
Prilagodljivost i doživotno učenje
S obzirom na brzinu evolucije tehnologije, ključno je da radna snaga bude prilagodljiva i spremna za neprestano učenje. To znači da će se radnici morati kontinuirano obrazovati i usavršavati kako bi održali korak sa promenama u zahtevima tržišta rada. Doživotno učenje postaje neophodno kako bi se osiguralo da radna snaga ostane relevantna i konkurentna u ekonomiji vođenoj veštačkom inteligencijom.
Važnost prilagođavanja ekonomije
U ekonomiji vođenoj veštačkom inteligencijom, fleksibilnost i agilnost postaju ključne karakteristike za uspeh. Organizacije će morati brzo reagovati na promene i inovacije u tehnologiji, prilagođavati svoje poslovne modele i strategije, i stvarati okruženje koje podržava kontinuirani razvoj zaposlenih. To zahteva saradnju između vlada, obrazovnih institucija i privrede kako bi se stvorili efikasni mehanizmi za prilagođavanje ekonomije novim zahtevima.
Automatizacija veštačke inteligencije donosi brojne promene i izazove za radnu snagu i dinamiku radnog mesta, ali isto tako pruža i mogućnosti za rast, inovacije i napredak. Ključno je da se prilagodimo ovim promenama kroz razvoj novih veština, prilagodljivost i kontinuirano učenje, kako bismo iskoristili potencijal veštačke inteligencije na najbolji mogući način.
